Prvi web sajt na svetu

 

 

Osamdesetih godina 20. veka pojavila se potreba među zajednicama naučnika da pronađu način za razmenu velikih količina podataka među sobom u najkraćem mogućem roku. 12. marta 1989. godine britanski naučnik Tim Berners Lee, zaposlen u CERN-u (Evropska organizacija za nuklearno istraživanje u Ženevi) predstavio je svom šefu Mikeu Sendalu projekat pod nazivom „Upravljanje informacijama: predlog“, standardni sistem za definisanje strukture elektronskih tekstualnih dokumenata.

www

Mike Sendall je projekat smatrao nejasnim, ali uzbudljivim i napisao ga je na istoj naslovnici predloga gde je već bila čitava filozofija mreže: hipertekst, grafički predstavljen strelicama i oblacima. Ideju povezivanja informacija u hipertekstu izneo je Vannevar Bush u ”Kao što možda mislimo” 1945. godine, a Ted Nelson usavršio 1965. godine kao sposobnost povezivanja dokumenata pomoću ključnih reči. Bila je to ista ideja kao James Robbnett Licklider, šef kancelarije agencije Arpa, koji bi 1969. godine rodio Arpanet, baku Interneta. Ali samo Tim Berners Lee i njegov tim shvatili su utopiju opoziva sa jednostavan gest klika znanja raširenog u računarima na četiri ugla sveta povezujući ih kao u paučinoj mreži, izmišljajući World Wide Web (paukova mreža širom sveta), koja se danas naziva INTERNET. Ideja o mreži pala mu je na pamet gledajući način na koji istraživači rade u Ženevi „hiljade kreativaca koji svi rade na zajedničkom cilju“. Da bi došli do Weba, kreirali su HTML, jezik za označavanje hiperteksta i primenili ga tako da svi elektronski dokumenti mogu biti povezani tekstom ili slikama (hipertekst). Ovaj sistem hiperteksta pokrenuo je evoluciju otkrivanja informacija, jer je omogućio lak prelazak sa jedne teme na drugu(ili sa jedne stranice na drugu), putem veza (teksta i slika). Elektronski dokument je postao web stranica identifikovana URL-om, Uniform Resource Locator: elektronska adresa koja omogućava identifikaciju i lokaciju stranice ili resursa (slike, video zapisi, druge datoteke) koje korisnik pretražuje na mreži. Kao i danas, interakcija između korisnika i mreže odvijala se zahvaljujući pretraživaču (aplikativni program koji vam omogućava da pretražujete web stranice na internetu ili informacije sačuvane na računaru na kojem je instaliran): druga tehnologija, sposobna tumačenja HTML koda i istovremeno omogućavanja interakcije korisnika interneta sa webom. Pretraživač je dozvolio hipertekst i nesekvencijalno konsultovanje elektronskih dokumenata i omogućio svima da koriste internet. Sredstvo koje je svima omogućilo upotrebu pretraživača i interakciju sa internet sadržajima bio je korisnički interfejs, grafička aplikacija preko koje korisnik, izvršavajući radnje (poput traženja informacija, pritiskanja virtuelnih tastera itd.), postiže svoju informativnu svrhu.

 

Tim B.Lee

 

6. avgusta 1991. Tim Berners Lee objavio je prvu web stranicu u CERN-u koju je postavio na NeKST modelu „web servera“. Razmena podataka između servera i lokacija odvijala se i odvija se putem računarskog protokola, takođe rezultat domišljatosti Lee-ovog tima: HTTP (Hiper Tekt Transfer Protocol), koji je omogućavao i omogućava prenos i razmenu podataka između web sajta i server na kojem se nalaze informacije o tom web sajtu, putem mehanizma pitanje = pretraživač / odgovor = server.

Svaka web stranica se identifikuje sa internet adresom ili IP-om (Internet protokol, poput adrese ulice: Ulica …, br. .. i poštanski broj) koja se sastoji od četiri bloka brojeva koji se zatim mogu pojaviti u tekstualnom obliku u adresama pretraživača na traci sa alatkama, kako bi korisnicima olakšali pretragu. Adresa prvog web sajta na svetu bila je http://info.cern.ch/hipertekt/VVV/TheProject.html. Sajt se sastojao od informacija o WWW projektu. Na njemu ste mogli pronaći informacije o hipertekstu, tehničkim detaljima za kreiranje sopstvene web stranice, pa čak i o objašnjenju kako pretraživati informacije na webu. Pretraživač korišćen u ovoj razvojnoj fazi bio je sofisticirana izvorna verzija upotrebljiva samo na NeKST računarima. 1993. godine, Nacionalni centar za super kompjuterske aplikacije, NCSA, Univerziteta u Ilinoisu objavio je prvu verziju pretraživača Mosaic, koja je postigla značajan nivo popularnosti. Širenje sve pouzdanijih i jednostavnijih pretraživača, kao što su Netscape i Navigator, olakšalo je širenje W.W.W. Prvi VISE web projekat odobrili su Evropska komisija i CERN krajem iste godine. U to vreme bilo je više od 500 poznatih web servera i WWW je dostigao 1% Internet prometa. CERN je organizovao prvu međunarodnu konferenciju World Wide Web, kojoj je prisustvovalo 400 korisnika i programera. Uticaj koji je web imao na medije bio je ogroman. U stvari, usledila je druga konferencija koju su organizovali NCSA i Međunarodni komitet WWW, a koja je privukla pažnju 1300 ljudi.

 

Danas je broj korisnika interneta koji više ili manje svakodnevno koriste internet oko tri milijarde, a na istom možete pronaći više od milijardu i petsto miliona sajtova.

 

Hronologija razvoja web sajta

  •  1991. godine postojao je samo jedan sajt
  •  1994. se pojavio sajt Yahoo, jedan od prvih pretraživača interneta, a na internetu ste mogli da pronađete 2.738 sajtova . Stranica Yahoo pretraživača tada.
  •  1998. se pojavio Google. Tada je web brojao 2.410.067 sajtova.
  •  2001. na svetlo dana izašla je i danas najpoznatija enciklopedija Wikipedia. Bila je tada jedan od 29.254.370 sajtova.
  •  2005. godine tekst i sliku zamenjuju video snimci na novom sajtu koji se zove Youtube. Internet tada ima već 64.780.617 sajtova.
  •  2012. broj sajtova je veći od 500.000.000:
  •  2017. taj broj prelazi 1.500.000.000.

 

Kako je izgledao prvi veb sajt te davne 1991. godine možete pogledati ovde